На сајту листа Сремске Новине је објављен чланак Стеве Лапчевића:
Борба за повраћај задружне земље.
Цитати:
"Најбољи доказ да се обнављање задругарства тешко покреће са мртве тачке је и пример стејановачке Земљорадничке задруге „Бриле“ која, као правни наследник претходне „Фрушкогорке“ већ више од десет година потражује 127 хектара своје земље коју су својевремено користили „Агро Рума“ и АД „Пинки“ из Сремске Митровице.
Како истиче Паја Николић, директор стејановачке Задруге, борба за повраћај задружне својине је тешка, али вредна сваког напора који се, како каже, мора поднети, ако се жели истински опоравак нашег села.
- Више је него јасно да пољопривреде нема без задруге, јер највећи део наших земљорадника има мале поседе и као индивидуалци тешко могу да опстану. Удруживање је непоходно и на нама је да урадимо све како би ту очигледну потребу напокон и реализовали, објашњава Николић."
"Тренутно, стејановачка Задруга има своју канцеларију коју користи, већи задружни простор који је, како напомиње Паја Николић узурпиран од стране Месне заједнице, као и магацин, који је издат приватним лицима.
- Ја сам био у многим селима Срема и могу рећи да су земљорадници и те како заинтересовани за задругарство. Они схватају да је кооператива здрави основ земљорадничке производње и она је нарочито добра за мале поседнике којих је и највише. Посебан елан људима даје пример грабовачке Задруге која се изборила за своја права, која добро послује и полако упошљава преко потребне стручњаке. Људи се окупљају око своје задруге, знају где и код кога могу да дођу ако им је потребна помоћ, сигурни да ће нама на првом месту бити струка, посао и пољопривреда а не политика. Тренутно нас је 11 и имамо 50 додатних захтева, а сарађујемо и са онима који нису задругари колико можемо и како умемо. Борићемо се за своју земљу, јер ми сем ње немамо други капитал и друго знање, закључује Николић.
На крају, треба истаћи и то да развој задругарства, уз проактивну улогу државе у регулацији тржишта и заштите домаће производње од иностране робе лошијег квалитета или пак генетски модификоваих организама и монополиста, свакако може довести до промена у сфери пољопривреде, те до стварања нових политичких концепција које ће своју реалност заснивати не на индивидуализму и негативном такмичарском духу, него на солидарности и комунитаризму"
Борба за повраћај задружне земље.
Цитати:
"Најбољи доказ да се обнављање задругарства тешко покреће са мртве тачке је и пример стејановачке Земљорадничке задруге „Бриле“ која, као правни наследник претходне „Фрушкогорке“ већ више од десет година потражује 127 хектара своје земље коју су својевремено користили „Агро Рума“ и АД „Пинки“ из Сремске Митровице.
Како истиче Паја Николић, директор стејановачке Задруге, борба за повраћај задружне својине је тешка, али вредна сваког напора који се, како каже, мора поднети, ако се жели истински опоравак нашег села.
- Више је него јасно да пољопривреде нема без задруге, јер највећи део наших земљорадника има мале поседе и као индивидуалци тешко могу да опстану. Удруживање је непоходно и на нама је да урадимо све како би ту очигледну потребу напокон и реализовали, објашњава Николић."
"Тренутно, стејановачка Задруга има своју канцеларију коју користи, већи задружни простор који је, како напомиње Паја Николић узурпиран од стране Месне заједнице, као и магацин, који је издат приватним лицима.
- Ја сам био у многим селима Срема и могу рећи да су земљорадници и те како заинтересовани за задругарство. Они схватају да је кооператива здрави основ земљорадничке производње и она је нарочито добра за мале поседнике којих је и највише. Посебан елан људима даје пример грабовачке Задруге која се изборила за своја права, која добро послује и полако упошљава преко потребне стручњаке. Људи се окупљају око своје задруге, знају где и код кога могу да дођу ако им је потребна помоћ, сигурни да ће нама на првом месту бити струка, посао и пољопривреда а не политика. Тренутно нас је 11 и имамо 50 додатних захтева, а сарађујемо и са онима који нису задругари колико можемо и како умемо. Борићемо се за своју земљу, јер ми сем ње немамо други капитал и друго знање, закључује Николић.
На крају, треба истаћи и то да развој задругарства, уз проактивну улогу државе у регулацији тржишта и заштите домаће производње од иностране робе лошијег квалитета или пак генетски модификоваих организама и монополиста, свакако може довести до промена у сфери пољопривреде, те до стварања нових политичких концепција које ће своју реалност заснивати не на индивидуализму и негативном такмичарском духу, него на солидарности и комунитаризму"
Нема коментара:
Постави коментар