Основе Задружне Србије

 

 

Основе Задругарства су: Узајмана Помоћ и Солидарност.

Узајамна Помоћ или Узајамност настаје ,не када постоји потреба за њом, јер она увек постоји, него када победи свест о потреби за узајмном помоћи код људи.Она је била присутна на србском селу у ранијим епохама као позајмица у раду на пољу и као бачијање, тј задружно чување стоке у планинским крајевима.

Солидарност је основа поретка народне заједнице, али када одсуствује, настаје растројство друштва.Солидарност значи одрицање од дела материјалних и других добара и лагодности ради помоћи другима, у оквиру локалне или шире заједнице.

Као и Узајманост, и Солидарност постоји када свест о потреби за њом победи у душама људи.Када одсуствује, долази државни интервенционизам и државна социјална помоћ и социјализам, као неизбежна реакција на одсуство Солидарности, и као замена за Солидарност уз огромну цену.

Пример Солидарности у србском народу су: задужбине, легати,еснафске касе помоћи, добротворни фондови и институција Мобе на селу.

Узајамност и Солидарност су неодвојиви чиниоци Средњег система

То су основе и Задружне Србије.

Економско пропадање већине србског народа може бити заустављено само обновом алтернативне Задружне Србије.

Задружна Србија, је добро организована заједница пословних задружних савеза, у области задружне трговине чији је израз потрошачко задругарство, односно пословни савези потрошачких задруга, затим земљорадње, изградње станова, услуга, ситне индустрије и занатства, , задружног осигурања и запошљавања и у другим областима економије где су могуће задружне алтернативе приватном сектору, укључујући привредна предузећа као и просветне, здравствене и добротворне установе у власништву задруга и задружних савеза.

С обзиром на репресивно задружно законодавство из 1996 године, које онемогућава пословно повезивање задруга и задружних савеза, таква Задружна Србија, односно србски задружни сектор економије, је ствар будућности.Ипак такаву заједницу треба осмишљавати и припремати темеље за њену обнову кроз солидарну акцију задружне обнове.

Задружна Србија као заједница задружних савеза и предузећа у власништву задруга.,се може организовати као аутономни, мада не и изоловани, систем економије у оквиру постојећег модела капитализма у Србији.

Задружна Србија, је солидарно удружење економски слабих, немоћних у србском народу који се узајамно помажу чланством у задрузи, тако што заједнички обезбеђују на тржишту робе и услуге по повољној цени, захваљујући куповини на велико, а без профитног мотива, и тако што управљају задругом на основу међународно признатих задружних принципа.Тако, на основи Узајамности и Солидарности, на основу стварног интереса настају потрошачке задруге и њихови савези.

Задругарство је једина одржива алтернатива капитализму.Задругарство коегзистира са капитализмом, и као такво постоји у земљама развијеног глобалног Запада, и одолевало је и одолева кризама капитализма, без обзира на пропаганду заговорника економског либерализма, тј капитализма о економској неефикасности задруга.

Модерно задругарство је утемељено у Србији 1894, са оснивањем прве земљорадничке кредитне задруге у селу Враново крај Смедерева , од стране србског задружног утемељивача Михаила Аврамовића.

Између два светска рата, у Србији и србским земљама је постојало добро организовано нереволуционарно реформистичко изворно задругарство, које је уништено доласком на власт комуниста у бившој Југославији.

Комунистички режим је створио симулацију задругарства, тзв социјалистичко задругарство као трансмисију режима, а које за изворним задругарством није имало никакве везе.

Обнова задругарства на основи такве симулације задругарства почела је тек крајем осамдесетих година 20. Века, и задругарство је данас у Србији маргинална економска појава.

Србско задругарство засновано на истинским задружним принципима крајем 19. Века, је израз отпора православног, социјално солидарног, задружног духа србског народа, према зеленаштву и дивљем капитализму.Такво задругарство, односно Задружна Србија, потребна је и данас.

Први корак ка обнови задругарства, у Србији на међународно признатим задружним принципима, је задружно образовање људи укључујући упознавање са старим изворним србским задругарством у периоду од пола века тј 1894-1944 , упознавање за задружним принципима и светским задружним искуствима, и самим тиме разобличавање обмане о задрузи као о институцији комунистичког режима која је уперена против сељака.

Наредни кораци, ка обнови задругарства као:

- акција на измени и побољшању задружног законодавства ,

- акција за слободу задружног организовања,

- укидање дискриминације задруга у односу на приватни сектор и враћање национализоване и приватизоване задружне имовине и

- увођење задругарства у планове и програме на државним факултетима и високим школама

су условљени претходним успехом акције организовања задружног образовања и оснивања мрежа малих потрошачких задруга по градовима и селима Србије и њиховог међусобног повезивања кроз савез потрошачког задругарства, ради набавке намирница и других потреба на велико.Набавке се могу остварити преко земљорадничких задруга или појединачно од пољопривредника који производе здраву храну.

Али таквог организовања нема без свести о Узајамности и Солидарности.Задруга је облик Узајамности удружених задругара који као потрошачи остварују конкретан економски интерес за јефтином и квалитетном набавком добара.Када задруга вишкове од набавки ставља у инвестициони фонд и отвара капацитете за производњу потребних роба за задругаре, тиме остварује и Солидарност интереса потрошача-задругара који одричући се профита , побољшавају дугорочним улагањима економску базу задругарства и тиме сопствени положај, а уједно омогућавају ширење Узајамности на ширу заједницу економски слабих слојева, што је такође израз Солидарности.

Обнова потрошачких задруга, и стварање пословних савеза задруга, односно јаког задружног сектора економије тј Задружне Србије је област делања где православни Срби и Србкиње , они који признају Узајамност и Солидарност, могу показати конкретну економску делотворност ради економског опстанка и обнове, и тиме излаза из безнађа суморне економске свакодневице обновљеног капитализма.