2012-Међународна година задруга

Година 2012 је Међународна година задруга. Међународни задружни савез је отворио посебну интернет страну посвећену  обележавању 2012 године.

Задругарство у САД-Потрошачка задруга:Keweenaw Co-op

 

У граду Хенкок, на полуострву Keweenaw у америчкој савезној држави Мичиген, дуги низ година,од 1973, постоји потрошачка задруга Keweenaw Co-op. На сајту задруге се налазе и информације о  историји задруге, као и  понуди робе. Задруга издаје и билтен. На насловној страни билтена је и информација о 2012. години као међународној години задруга.

Задругарство у САД-Потрошачка задруга: First Alternative, Cornvallis, Oregon

У граду Корнвелису, у америчкој савезној држави Орегон, дуги низ година,од 1970, постоји потрошачка задруга First Alternative. На сајту задруге се налазе и информације о  циљевима и историји задруге, као и  понуди хране.

Задругарство у САД- Фондација: Food Co-op Initiative

У САД постоје организације које се баве помагањем развоја задругарства. Једна од њих је и непрофитна организација, фондација Food Co-op Initiative . Фондација помаже оснивање и развој продавница хране које су организоване као потрошачке задруге за продају хране-  food co-ops. На сајту фондације се налази и страница са линковима ка документима и информацијама који су од користи при оснивању потрошачких задруга.

Идентитет и функционисање задругарства

Текст са промотивног  материјала  Световања: Стање и перспективе задругарства-2, које је одржано на Пољопривредном Факултету у Земуну, 13. 12. 2011. :

Три међународно призната елемента идентитета задруге (1995) по којима се оснивају и послују правна лица у задружном сектору у свету (задруге, задружна предузећа и задружни савези) су: дефиниција задруге , задружне вредности и задружни принципи.

·         Задруга  је аутономна асоцијација лица добровољно удружених да би задовољили своје заједничке економске, социјалне и културне потребе и жеље кроз заједнички поседовано демократски контролисано предузеће.

·         Задружне вредности чине основне (самопомоћ, једнакост, демократија, праведност, солидарност и самоодговорност) и етичке вредности (поштење, отвореност, брига за друге и друштвена одговорност).

·         Задружни принципи су: добровољно и отворено чланство, демократска контрола чланова, економска партиципација чланова, аутономија и независност; образовање, обука и информисање; међузадружна сарадња и брига за заједницу.

Три основне категорије организовања и функционисања задругарства су: задружни покрет, задружни сектор и задружни систем.

·         Задружни покрет чине људи и идеје посвећени задругарству као покрету „за сва времена“ и моделу интересног удруживања „за све људске активности“.

·         Задружни сектор укључује целокупну економију коју воде задруге и задружна предузећа. Он се разликује се разликује од остала три сектора савремене економије: профитног или приватног, јавног или државног и непрофитног сектора.

·         Задружни систем чине задруге другог степена односно савези (алијансе) који могу бити територијални (основни, регионални, покрајински, национални и међународни) и секторски по делатностима у којима послују задруге чланице (пољопривредни, рибарски, потрошачки, кредитни, стамбени, занатски, осигуравајући, здравствени, туристички,...)

Двери о потрошачком задругарству

На сајту Покрета Двери објављен је економски програм Покрета. У документу о потрошачком задругарству пише следеће:  

 Потрошачко задругарство

Сматрамо да поред развоја свих облика задругарства посебно треба радити на  подстицању потрошачког задругарства и његовом медијском промовисању. Иако га постојећи закон омогућава потрошачко задругарство је у Србији готово потпуно замрло. Сматрамо да шири круг потрошача, поготово у градским срединама, треба ближе упознати са повољностима које пружа овај вид удруживања који успешно функционише у појединим земљама. За разлику од малопродајног предузећа коме је циљ остваривање профита за власника, циљ потрошачке задруге је омогућавање набавке разних врста роба члановима задруге по што повољнијим ценама.

Потрошачке задруге могу имати своје запослене. Потрошачка задруга може у име својих задругара на основу збирних потреба набављати робу директно од произвођача заобилазећи при томе једног или више посредника у трговини. Цена коју за робу плаћају задругари је нешто већа него набавна цена јер се из те разлике финансира рад саме задруге (закуп просторије и продајног објекта, основна средства за рад, режијски трошкови, књиговодство, запослени и сл.). Са друге стране, тај додатак на цену може бити знатно мањи него малопродајна трговачка маржа па самим тим и цена знатно повољнија.

Двери ће се залагати за формирање координационог тела и одговарајућег фонда задружног покрета који ће радити на упознавању и повезивању пољопривредних, производних и  и потрошачких задруга, као и прерађивачиких капацитета у различитим облицима власништва са циљем да се обезбеди гарантована дугорочна тражња и постигну повољније цене. Координационо тело поред осталог треба да подстиче дубље задружно повезивање, тј. да омогући премошћавање проблема ликвидности у пољопривредној производњи и преради тако што би подстицало потрошачке задруге на куповину производа у претплати тј. авансно плаћање у што је могуће већој мери.

Залагаћемо се да држава стимулацијама и пореским олакшицама омогући формирање већих потрошачких задруга које би имале своје ланце продавница на регионалном нивоу, па чак и широм Србије чиме би се омасовио задружни покрет и омогућило ширем кругу потрошача да користи погодности овог начина куповине. Овакве задруге би из оствареног вишка у трговини или уз помоћ државе могле постати власници или сувласници конкретних прерађивачких погона како би се омогућиле додатне повољности куповине за задругаре. О свим битним питањима одлучивала би скупштина задругара коју би сачињавали одабрани задругари са локалног нивоа. Скупштина би бирала задружни извршни одбор који би уз евентуално ангажовање професионалаца оперативно водио послове.

Сматрамо да би развој потрошачких задруга и нови власнички концепт кроз подстицање удруживања уопште дугорочно повољно утицали на опште смањење трговинских маржи и смањење броја посредника у трговини.