На сајту Покрета Двери објављен је економски програм Покрета. У документу о потрошачком задругарству пише следеће:
Потрошачке задруге могу имати своје запослене. Потрошачка задруга може у име својих задругара на основу збирних потреба набављати робу директно од произвођача заобилазећи при томе једног или више посредника у трговини. Цена коју за робу плаћају задругари је нешто већа него набавна цена јер се из те разлике финансира рад саме задруге (закуп просторије и продајног објекта, основна средства за рад, режијски трошкови, књиговодство, запослени и сл.). Са друге стране, тај додатак на цену може бити знатно мањи него малопродајна трговачка маржа па самим тим и цена знатно повољнија.
Двери ће се залагати за формирање координационог тела и одговарајућег фонда задружног покрета који ће радити на упознавању и повезивању пољопривредних, производних и и потрошачких задруга, као и прерађивачиких капацитета у различитим облицима власништва са циљем да се обезбеди гарантована дугорочна тражња и постигну повољније цене. Координационо тело поред осталог треба да подстиче дубље задружно повезивање, тј. да омогући премошћавање проблема ликвидности у пољопривредној производњи и преради тако што би подстицало потрошачке задруге на куповину производа у претплати тј. авансно плаћање у што је могуће већој мери.
Залагаћемо се да држава стимулацијама и пореским олакшицама омогући формирање већих потрошачких задруга које би имале своје ланце продавница на регионалном нивоу, па чак и широм Србије чиме би се омасовио задружни покрет и омогућило ширем кругу потрошача да користи погодности овог начина куповине. Овакве задруге би из оствареног вишка у трговини или уз помоћ државе могле постати власници или сувласници конкретних прерађивачких погона како би се омогућиле додатне повољности куповине за задругаре. О свим битним питањима одлучивала би скупштина задругара коју би сачињавали одабрани задругари са локалног нивоа. Скупштина би бирала задружни извршни одбор који би уз евентуално ангажовање професионалаца оперативно водио послове.
Сматрамо да би развој потрошачких задруга и нови власнички концепт кроз подстицање удруживања уопште дугорочно повољно утицали на опште смањење трговинских маржи и смањење броја посредника у трговини.
Потрошачко задругарство
Сматрамо да поред развоја свих облика задругарства посебно треба радити на подстицању потрошачког задругарства и његовом медијском промовисању. Иако га постојећи закон омогућава потрошачко задругарство је у Србији готово потпуно замрло. Сматрамо да шири круг потрошача, поготово у градским срединама, треба ближе упознати са повољностима које пружа овај вид удруживања који успешно функционише у појединим земљама. За разлику од малопродајног предузећа коме је циљ остваривање профита за власника, циљ потрошачке задруге је омогућавање набавке разних врста роба члановима задруге по што повољнијим ценама.Потрошачке задруге могу имати своје запослене. Потрошачка задруга може у име својих задругара на основу збирних потреба набављати робу директно од произвођача заобилазећи при томе једног или више посредника у трговини. Цена коју за робу плаћају задругари је нешто већа него набавна цена јер се из те разлике финансира рад саме задруге (закуп просторије и продајног објекта, основна средства за рад, режијски трошкови, књиговодство, запослени и сл.). Са друге стране, тај додатак на цену може бити знатно мањи него малопродајна трговачка маржа па самим тим и цена знатно повољнија.
Двери ће се залагати за формирање координационог тела и одговарајућег фонда задружног покрета који ће радити на упознавању и повезивању пољопривредних, производних и и потрошачких задруга, као и прерађивачиких капацитета у различитим облицима власништва са циљем да се обезбеди гарантована дугорочна тражња и постигну повољније цене. Координационо тело поред осталог треба да подстиче дубље задружно повезивање, тј. да омогући премошћавање проблема ликвидности у пољопривредној производњи и преради тако што би подстицало потрошачке задруге на куповину производа у претплати тј. авансно плаћање у што је могуће већој мери.
Залагаћемо се да држава стимулацијама и пореским олакшицама омогући формирање већих потрошачких задруга које би имале своје ланце продавница на регионалном нивоу, па чак и широм Србије чиме би се омасовио задружни покрет и омогућило ширем кругу потрошача да користи погодности овог начина куповине. Овакве задруге би из оствареног вишка у трговини или уз помоћ државе могле постати власници или сувласници конкретних прерађивачких погона како би се омогућиле додатне повољности куповине за задругаре. О свим битним питањима одлучивала би скупштина задругара коју би сачињавали одабрани задругари са локалног нивоа. Скупштина би бирала задружни извршни одбор који би уз евентуално ангажовање професионалаца оперативно водио послове.
Сматрамо да би развој потрошачких задруга и нови власнички концепт кроз подстицање удруживања уопште дугорочно повољно утицали на опште смањење трговинских маржи и смањење броја посредника у трговини.
Нема коментара:
Постави коментар